Bio je raspet na križu,
ali mu ne slomiše ni jednu kost.
Poput pšeničnog zrna,
koje se raspada, ali ne iščezava,
umire, ali ne propada.

Gospodine, ti si pšenično zrno.
Silaziš do ruba života,
do tame groba,
pa ulaziš u stostruki klas ― novi život ―
od kojeg živim ja i raste Crkva.

Shvaćam: to je »ekonomija« tvog Oca,
da bih prihvatio svoj život kao dar.
Shvaćam: tim si putem pošao,
ne da se divim tvojoj ljubavi,
već da pokušam za tobom...

A evo, već se branim:
― čim dirneš u opnu
mojih sitnih, svakodnevnih planova;
― čim zagrebeš u koru
moje tvrde samodostatnosti.
Ne mogu podnijeti da netko ulazi pod moju kožu
i dotiče moj pravi život.
Bojim se!

Žestoko odbijam otvoriti
i samu ljusku, a kamoli srce.

Gospodine, ti si razderao
svoje srce ― izvor novog života.
Kap iz rane nek padne na moje,
da se otvorim ― za novi život.

(P. C.)